Ања Шимпрага, посланица и члан Самосталне демократске српске странке говорила је о својим сећањима када је 4. августа 1995. као осмогодишња девојчица са породицом бежала у колони из Српске Крајине.
„Ових дана сви говоре о ‘Олуји’. Није важно колико знају о тим догађајима, да ли су преживели страхоте рата или су само посматрали“, почела је свој говор Шимпрага.
Током војне операције „Олуја“ од 4. до 7. августа 1995. са територије непризнате републике Српска Крајина у Хрватској протерано је 220 хиљада Срба, а 2 хиљаде убијено. Од тих избеглица се скоро нико није вратио. У Хрватској се дан завршетка операције слави као национални празник, у Србији и Републици Српској је дан жалости.
Ања Шимпрага је рекла да је жеља за родним крајем била јача, па се њена породица вратила у Книн 1999, „на свој камен, поред своје реке, међу своје људе“.
„Знала сам да су и моји вршњаци Хрвати прошли патњу, страх и морали ићи путем где није био њихов дом. Али сам исто тако знала да ће та иста деца с једне и друге стране једном сести за исти сто и договорити се да се више ниједном детету не украде детињство, право на срећу. Мали човек увек буде тај који пати, који се ништа не пита“, рекла је посланица Сабора.
„Девојчица прошлост није заборавила. Учила је из ње, али будућност јој је била важнија и свима нама треба бити. Данас, 25 година после, ова девојчица из колоне стоји пред вама. Имам само једну жељу – да градимо друштво слободе, да градимо заједничку будућност“, поручила је Шимпрага и добила аплауз.
Након њеног излагања јавила се Каролина Видовић Кришто из Домовинског покрета која је поручила да је службени језик у Сабору хрватски и исправила екавицу Шимпраге.
„У Хрватској и Хрватском сабору службени језик је хрватски. Није ‘тачно’ него ‘точно’, није ‘4. августа’ него ‘4. коловоза’, рекла је Видовић Кришто кроз смех.
