Премијер Словачке Игор Матович лично је дочекао партију вакцине „Спутњик V“ допремљену из Русије. Због тога су се на њега окомили словачки русофоби, предвођени председницом Зузаном Чапутовом. Матович је успут изазвао и скандал са Украјином. Чини се да сада здрав разум улази у сукоб са отвореном русофобском хистеријом одређеног броја европских политичара. Слични конфликти вероватно очекују и друге земље, укључујући балканске.

Словачка тешко доживљава епидемију коронавируса. У земљи са 5,4 милиона становника од вируса се разболело преко 300 хиљада људи, умрло је 8 хиљада. Власти су увеле полицијски час, затвориле буквално све што се може затворити. Епидемиолошку ситуацију погоршавају блиске везе са Чешком која је постала европски епицентар пандемије. Због тога је сасвим логично што су се словачке власти заинтересовале за вакцину „Спутњик Ве“.

Тако је премијер Игор Матович одлучио да купи руску вакцину и лично дочекао руски авион. На његов избор утицала је не само тешка ситуација у Словачкој, већ и искуство других земаља. Спутњик Ве је прва у ЕУ набавила Мађарска. Поред тога, 10% становништва саме Словачке чине етнички Мађари, који су одобрили „политички и медицински“ корак мађарског премијера Виктора Орбана.

Улогу су сигурно одиграле и дугогодишње везе Словачке са Србијом, која је вакцину добила још пре Мађарске. Војводина је дом за 60 хиљада етничких Словака. Вероватно не би требало изоставити и балканске (у конкретном случају хрватске) корене самог Матовича. Дакле, словачке власти имале су довољно времена да се увере да је Спутњик Ве помогао Србији и да може на исти начин да помогне и Словачкој.

Рекло би се да је све логично. Пошто не постоји ефикаснија вакцина од Спутњика Ве, онда се мора купити… Међутим, антируски политичари мисле другачије. Најоштрији у изјавама био је министар спољних послова Иван Корчок, који је вакцину назвао „руским хибридним оружјем“. Две странке владајуће коалиције („Слобода и солидарност“ и „За људе“) тражиле су од председнице Зузане Чапутове да преиспита коалициони споразум и алудирају на то да је време да Матович поднесе оставку.

Чапутова није дуго размишљала и рекла да Словачка не би требало да набавља вакцину која није регистрована у ЕУ. Ни њој се није допало руско порекло лека.

„Коришћење руске вакцине Спутњик Ве није манифестација храбрости нити доказ дипломатског успеха. То је пре свега одустајање од усвојених медицински правила која гарантују највише стандарде безбедности за грађане“, рекла је она.

Матович је одмах оптужен да се „продао Русији“. Премијер се нашалио да се за Спутњик Ве одрекао Закарпатске области Украјине, желећи да каже да није трговао интересима Словачке. Украјински МСП је одмах одговорио, направио од муве слона и видео територијалне претензије тамо где их нема. Министар Корчок се демонстративно извинио за речи премијера, а затим је настављено препуцавање на тему „купити или не купити“ вакцину.

Матович је оштро одговорио противницима. „Свакодневно умиру стотине људи, а неки сматрају да је у Словачкој највећи проблем то што смо себи дозволили да купимо два милиона доза ефикасне вакцине за становнике Словачке, и само зато што је вакцина из Русије. Да ли сте ви озбиљни? Да ли нас заиста више није брига за здравље и живот људи? Да ли заиста желимо да спречимо људе да се вакцинишу леком у који верују“, написао је он.

Све нас је ово подсетило да се словачки политичари различито односе према Русији. Има и русофоба и искрених русофила. У тренутном руководству постоје отворено антируске снаге које се залажу за очување санкција против Русије. Међутим, и међу њима има умерених и сасвим клиничких случајева.

Председница Чапутова и њена лево-либерална странка Напредна Словачка (није заступљена ни у парламенту ни у влади) су пример отворене русофобије. Исто се може рећи и за либералну странку бившег словачког лидера Андреја Киске „За људе“, која је део владајуће коалиције. И Чапутова и Киска блиско су сарађивали са Сорошевом фондацијом. Они се залажу за оштрије антируске санкције и максимални прекид односа Словачке и Русије.

Отворено антируска, иако не толико радикална, јесте евроскептична странка Слобода и солидарност, којој припада министар спољних послова Корчок, који је раније био амбасадор у Сједињеним Државама. Две странке словачких Мађара, које сада нису заступљене у парламенту, такође би требало да буду сврстане у ову групу. Сви се они залажу бар за очување антируских санкција. Тако да је њихова неспремност да виде руску вакцину у својој земљи — чак и ако због тога умиру грађани — сасвим разумљива.

Што се тиче конзервативне коалиције партија „Обични људи“ и „Нова“, на челу са премијером Матовичем, имамо следећу слику. У њој су заступљени различити људи, али то нису русофили. Сам премијер и његове присталице подржавају санкције ЕУ против Москве. Али Матович никада није био радикални русофоб, а када га је ситуација натерала, окренуо се према Русији.

Још једну странку владајуће коалиције „Ми смо породица“ представља председник парламента Борис Колар. О Русији он није говорио добро, али је сумњао у ефикасност санкција. За укидање санкција се заступа данас опозициона социјалдемократска партија „Правац“, којом руководи дугогодишњи премијер словачке владе Роберт Фицо. Њега сматрају једним од најлојалнијих према Русији политичара на простору ЕУ.

У Словачкој постоје и проруске, русофилске снаге. Народна странка „Наша Словачка“ данас заседа у парламенту. У претходној влади (у периоду 2016-2020) била је Словачка национална странка. Постоје и друге сличне снаге. Ако погледамо резултате словачких избора у различитим периодима, предност немају ни русофили ни русофоби. Дакле, потражња за радикалном русофобијом у земљи је ограничена.
Анкете показују да се словачко друштво релативно добро односи према Русији. Нешто мање од четвртине Словака има негативан однос према Русији, и исто толико апсолутно позитиван. Већина становништва очигледно неће бити задовољна идејом да се од вакцине одустане само зато што је руска. И Матович је вероватно мислио на то приликом куповине Спутњика Ве.

Али Чапутова и њено окружење гледају на овај проблем другачије. За њих је суштински важно да покажу Сједињеним Државама и Европској унији да Словачка није више „проруска“ држава. Стога су изабрали да по интезитету русофобије заузму место одмах иза Пољака и балтичких држава. Морају се уверити да Европска унија неће „казнити“ Словачку, да ће са њима у Бриселу и Вашингтону разговарати са „поштовањем“.

Чињеница да ће то бити по цени стотину или две стотине живота и није битна. Оно што се данас дешава у Словачкој највероватније ће се поновити и у другим државама. Мађарска и Црна Гора су се већ суочиле са незадовољством проатлантске елите због куповине Спутњика Ве. Словенију вероватно очекује исто. У Хрватској ће сукоби бити још већи, јер део елите дели антируски став. А Хрватска је већ јавно дала зелено светло за вакцину Спутњик Ве.

Биће тешко и у Чешкој, јер председник Милош Земан се већ званично обратио Русији у вези са испоруком вакцине. Чеси сада прате ситуацију са вакцином у Словачкој. Ако се Спутњик Ве покаже добро, набавиће га и Чешка. Али антируски део елите у Чешкој има већу подршку него у Словачкој, и Земан и премијер Андреј Бабиш ће имати посла са истим агресивним нападима, са којима је сад суочен Матович.

Заправо, од одлуке да ли ће Чешка купити руску вакцину зависе одлуке власти Словеније, Хрватске, Босне и Херцеговине или Бугарске. Као најбогатија словенска земља Чешка има ауторитет на Балкану. Чехе посматра и остатак Европе: јер ради се о једном од жаришта епидемије. Дакле, већина других европских земаља ће руској вакцини дати зелено светло уколико то учини Чешка.

У сваком случају, све ће то бити пропраћено политичким страстима и појачаном активношћу антируског дела елите. Тренутна ситуација у Словачкој је нека врста модела унутрашњих политичких борби које ће се одвијати наредних месеци у већини европских земаља. И свака држава мораће да бира између антируских стереотипа и хитне вакцинације.

Аутор је др Вадим Трухачев, историчар, политиколог, доцент Руског државног хуманистичког универзитета (РГГУ)