Грађевински радови крај села Бешка се приводе крају. Руски грађевинари су положили последње шинско поље железничког колосека на вијадукту.

Русе међутим на први поглед не можете разликовати од Срба: препланули су на сунцу, говоре мешавину руског и српског.
– Давай (хајде) тамо, вперёд (напред)!
– Ага, сад ћемо толкнём (да погурамо)!

Ако „РЖД Интернешнел“ настави да гради у Србији тако брзим темпом, ускоро ћемо сви говорити заједничким језиком.

Окрећем се, гледам шта се око мене дешава и осећам се као у луна-парку. Добро је што имам маску па се не види да сам зинула у чуду.

Изграђени вијадукт се укршта са путем Марадик – Бешка и износи око 500 метара. Распонске конструкције вијадукта укупне масе преко 2000 тона конструисане су и израђене у Русији, на објекту су примењене руске технологије за смањење буке и вибрација приликом проласка возова преко моста.

На прузи стоје три огромне машине: једна полаже прагове и шине, друга посипа шљунак, трећа је ту да све изравна. Била сам сигурна да се прво поспе шљунак, а затим се постављају прагови и шине. Али не! Тако је некад било. Сада све то ради „руски ферари“ – огромни кран који кроз себе пропушта шине са бетонским праговима од 18 тона.
Разговарам са руским радницима у наранџастим комбинезонима.

– Када сам деведесетих дошао у компанију још увек смо имали жене које су радиле на полагању шина. Једна мала је са два ударца забијала прагове.

– Ма шта кажете?! Овде немате жена?

– Не, само мушкарци. На одмор идемо двапут годишње. Понекад нам дођу супруге. У Србији нам је добро, само што нам недостају породице“, каже радник.

„Руски ферари“ поставља прагове и шине на посебну антивибрациону подлогу (додирујем је и чини ми се да је прави тепих). Затим преко шина пролази машина која све покрије шљунком, подиже шине и изравна их ласером.

Мени је тешко да поверујем у све те новине. Двапут питам: да ли је истина да се прво постављају шине и прагови, а тек онда поспу шљунак. Истина је!

– Сећате се оног монотоног лупања које чујете када се возите возом? Овде тога неће бити.

Шине су дуге преко 200 метара, а затим их варимо и добијамо једну непрекидну шину. Вожња је лагана и тиха, – објашњавају радници.

Тим „РЖД Интернешнел“ у Србији запошљава 35 стручњака из целе Русије. Интересује ме има ли мојих земљака.

– Има ли неко из Нижњег Новгорода?

– Има из Волгограда! – осмехује се препланули човек.

– Наше су баке из Волгограда! – радујем се ја.

– Одлично се разумемо са Србима. Свему смо их научили, можемо да радимо и одвојено. Они су добри момци, пријатни. Рекао сам свима: врата моје куће у Волгограду су вам отворена! Адресу и телефон имате. Занимљиво је радити са њима, потпуно се разумемо. Па ми смо браћа! – каже старији техничар Фјодор Бајрамов.

Дозволили су ми да се попнем у кабину машине која равна колосек. Србија се види као на длану и осећаш се унутра као у свемирском броду: дугмад, лампице, зујање. Примећујем џезву.

– Да ли већ и кафу пијете као Срби?

– Да! Ипак смо овде шест година. Супруге траже да им сваки пут доносимо кафу. Кафа је овде укусна.

Русија je овим пројектом ујединила друге земље. Тесни односи између Русије и Србије и наших транспортних компанија резултирали су таквим пројектима. Ова железница ће повезати не само Београд и Нови Сад, већ и Србију са Мађарском! Процес се одвија према распоредом који је утврдио председник Србије Александар Вучић. Испуњавамо све обавезе и његова упутства. Упркос пандемији, нисмо тражили ниједан додатни дан ван рока, – каже Сергеј Павлов, први заменик генералног директора РЖД.

Возови ће се кретати брзином до 200 км на час: то је као „Сапсан“ у Русији, – каже Алексеј Бељашов, заменик техничког директора подружнице РЖД Интернешнел у Србији.

На градилишту су очекивали и самог председника Србије. Заједно са руским амбасадором у Београду Александром Боцан-Харченком Александар Вучић редовно контролише напредак на руском-српским пројектима. Амбасадор се смешка и каже: „Ми имамо такву традицију“. Добра је то традиција, мислим се.

Док чекамо Александра Вучића, одлучујем да сама проверим како овде све функционише. А функционише фантастично. То је неколико пута поновио и српски лидер, који је био импресиониран димензијама градилишта и техником.

Вучић је стигао тачно на време. Дочекао га је Мансурбек Султанов, директор подружнице РЖД, и објаснио како је организован посао, којим се темпом ради, упознао га са радницима. Вучић није крио дивљење:

– Овде сам видео људе из целе Русије: из Јекатеринбурга, из Сибира. Импресивно!

Председнику Србије су показали како функционише „руски ферари“.
Новинари су прилазили јако близу у покушају да сниме све из најбољег угла.

– Господо, немојте стајати испод крана! Машина ради! Склоните се! – упозорени су сниматељи. Али њих као да није било брига. Ризиковали су да настрадају у покушају да сниме постављање шина, док је Александар Вучић са одушевљењем и поносом посматрао како се пред његовим очима гради нова модерна пруга.

Машине су радиле и када је српски председник започео своје обраћање. Замолио је Мансурбека Султанова да угасе моторе. Султанов је направио један покрет руком и настала је тишина.

– Погледајте како су уиграни! – оценио је Вучић руски професионализам. – Кад се ова пруга заврши ја више нећу ићи у Нови Сад аутом! – обећао је српски лидер.

Рекао је да ће грађани већ у фебруару 2022. моћи да користе воз на овој линији. Карта ће коштати 1000 динара или мање, пут из Београда у Нови Сад ће трајати пола сата, а возови ће бити двоспратни и најудобнији.

Александар Вучић је захвалио руководству РЖД Интернешнел, амбасадору Русије Александру Боцан-Харченку на личном интересу за развој односа две земље и, наравно, руском лидеру Владимиру Путину на помоћи у спровођењу тако важног пројекта за Србију.

– Желим да се захвалим Владимиру Владимировичу на подршци у свим питањима, – рекао је лидер Србије.

Руски амбасадор је приметио да је изградња железнице уз помоћ руских стручњака најбољи пример плодне сарадње и узајамне користи.

Иначе, РЖД Интернешнел гради и Јединствени диспечерски центар, који ће бити завршен до краја 2023. године. Поред тога, у новембру 2020. године у Београду је отворен центар за обуку радника српске железнице.

Александар Боцан-Харченко приметио је да је изградња железнице уз помоћ руских стручњака најбољи пример плодне сарадње и узајамне користи.

– Важно је споменути висок темпо примене споразума постигнутих између председника Русије и Србије током њихових интензивних контаката. Додао бих да је овај пројекат важан не само за Србију, већ и за целу Европу. Што се тиче брзине којом ће људи стизати из Београда у Нови Сад, приметићу само да ће воз пролазити кроз тако лепе пределе да ми је помало жао што ће путници имати само пола сата да уживају, – рекао је Александар Боцан-Харченко.

Уследио је аплауз.

Гледајући Вучића у том тренутку помислила сам да за председника Србије нема већег задовољства од тога да види како се земља претвара у модерну европску државу. А ако партнери из братске Русије помажу у овом питању, то је двоструко вредније и драже.

На деоници Стара Пазова — Нови Сад линије Београд — Будимпешта, РЖД Интернешнел гради прву пругу у Србији за возове који ће се кретати брзином до 200 км на сат. Компанија гради вијадукт од три километра као и тунел Чортановци. Пруга ће почети да се користи након завршетка свих радова и тестирања инфраструктурних објеката предвиђених за ову јесен.