Жења Казанкина је једини руски филмски редитељ учесник фестивала Емира Кустурице. Нажалост, ове године догађај ће се одржати онлајн, а Жењин сан да види прелепа места где мајстор српске кинематографије црпи инспирацију одлаже се на неодређено време.


Жења живи у Москви. 2019. године дипломирала је режију на факултету драмских уметности ВГИК у класи редитеља Владимира Хотињенка. Кратки филм „Рио“ који је послала на филмски фестивал Кустендорф је њен дипломски рад. 

„Емира Кустурицу волим одавно. На другој години студија прочитала сам његову књигу ‘Шта ми ово треба’ да бих разумела и дефинисала шта је то редитељски пут, зашто људи почињу да снимају филмове и које страхове покушавају да превазиђу. Сећам се да ми се јако допала мисао ‘где људи могу да одлете, ако не у биоскоп?’ Ова књига ми је дала снагу“, каже Жења Казанкина.

Под јаким утиском прочитаног отишла је на концерт Емира Кустурице и његовог бенда No smoking orchestra. Било је то пре корона вируса, када је мајстор имао светске турнеје. 

„Било је весело, али јасно је било да нас главно тек очекује када се појавио Емир Кустурица. Када је он изашао на сцену енергетски се све око њега трансформисало. Он преноси неку дивљу природну енергију, чак и магичну. То је тако огромна енергија која те целог обузме“, признаје девојка. 

Жења се, наравно, заљубила и у филмове Емира Кустурице.

„Омиљени су ми ‘Андерграунд’ и ‘Црна мачка, бели мачор’. Овај други сам гледала педесетак пута. Знам напамет дијалоге, сцене… Ја волим да гледам филмове много пута. Тада сам и сазнала о постојању овог фестивала и добила идеју да видим како све то изгледа у стварности. Али авај… Јако ми је жао што нећу моћи да дођем у Дрвенград. Мислим да је то место моћи“, каже Казанкина. 

Она је заиста чудом доспела у конкурсни програм „Кустендорфа“. 

„Прича о томе као сам послала филм на фестивал је заиста необична. Веома сам захвална онима који су бирали филмове и лично Нани Кустурица са којом сам била у контакту. Ствар је у томе што је крај новембра био толико напоран да сам закаснила да пошаљем филм у року. Свеједно сам послала филм са закашњењем и замолила их да га бар само погледају. Кроз пар дана су ми одговорили да ће мој филм учествовати у конкурсном програму“. 

Жењи није лако да говори о свом филму „Рио“. Снимање је завршено пре годину дана, много се тога променило, али филм је дефинитивно успешан и за кратко време је учествовао на многим руским филмским фестивалима.

„Једино што могу да кажем је да је то врло искрен филм. У филм су ушле све емоције које сам имала у души. Укратко, приметила сам код себе и код својих вршњака да живимо као да ће наш прави, лепи живот, у коме је добро и све океј, почети нешто касније, а до тог тренутка треба бити стрпљив, сачекати моменат одрастања. Човек заправо проживи свој живот у сновима и ишчекивању ‘правог живота’. Била ми је занимљива та тема и одлучила сам да снимим свој дипломски рад о томе. А онда је ‘одложени живот’ настао на читавој планети и сви чекамо да се заврши неко глобално ‘то’. Можда су зато и изабрали мој филм, јер сам предосећала ове догађаје, иако не желим тако да мислим“, говори редитељ. 

Жења би, наравно, веома волела да дође у Србију, у коју се заљубила на растојању, захваљујући Кустуричиним филмовима, да се провоза „Шарганском осмицом“, да види самог редитеља и разговара са њим. Надамо се да је све то очекује. 

„Питала бих га да ли је снимање филма духовна пракса. Волела бих да чујем његове мисли о овоме. А поклонила бих му грамофонску плочу. И онда се, наравно, поставља питање: са којом музиком? Дуго бих размишљала о томе. Да ли албум једног музичара или колекцију? Да изаберем оно што ја волим или оно што он воли? Ово је тешко питање. Али Емиру бих поклонила плочу“, сигурна је Жења Казанкина. 

Иначе, Жења не би желела да заједно са Кустурицом сними филм или да га снима у свом филму. 

„Он је читава планета… Чак и Месец утиче на Земљу, изазива плиму и осеку… А шта ако се у једом филму две планете сударе (чак и ако је једна од њих мала)? Доћи ће до експлозије, претпостављам! Бојим се да приђем таквим гигантима, гледам их издалека и размишљам о њима, маштам, покушавам да погодим њихове мисли. Волим то да радим“, признаје Казанкина. 

Филм „Рио“, као и филмове осталих учесника, моћи ћемо да погледамо на веб страници филмског фестивала од 22. до 25. јануара.