Грци су од античких времена стекли славу вештихдипломата и трговаца, а њихова држава је увек заузимала посебно место на светској геополитичкој карти због свог јединственог положаја и могућности да контролише три хиљаде острва. Грчка је сада ушла у сферу стратешких интереса Сједињених Држава, иакоје Атина увек покушавала да сачува добре односе са Русијом и Кином.

Крајем септембра званичници Вашингтона су најавили да ће се Сједињене Државе ускоро преселити из ваздухопловне базе Инџирлик у Турској у базу Суда на Криту. Истовремено, САД су најавиле да ће проширити своје економско и војно присуство у осталом делу Грчке, а земља ће имати прилику да купује најнапредније производе америчке војне индустрије, пре свега авионе Ф-35 и јуришне беспилотне летелице.

Овај радикални заокрет Америке резултат је чињенице да је у овој фази спољна политика Турске престала да одговара Белој кући и НАТО-у. Дакле, у гасном спору између Турске и Грчке у Источном Медитерану Сједињене Државе отворено су стале на страну Атине, као и већина чланица НАТО-а, упркос чињеници да су и Грчка и Турска  чланице истог војног савеза.

Скоро 60 година Инџирлик је био најважнија америчка стратешка база на Блиском истоку, преко које је Вашингтон непрекидно пратио стање на јужним границама СССР-а и Кавказа, а након распада Совјетског Савеза Американци су користили ваздушну базу као важан пункт за извођење операција на Блиском истоку. 

Нове америчке војне базе у Грчкој

Грчка дијаспора је једна од најбогатијих и најутицајнијих у Сједињеним Државама, а њени представници увек заузимају високе положаје у америчкој спољној политици и војним структурама, пре свега у Пентагону. То је један од разлога зашто су САД и Грчка увек имале добре односе у готово свим областима. Државе су 1990. године потписале споразум о међусобној одбрамбеној сарадњи, у оквиру којег је и коришћење базе Суда. Грчки парламентобнавља овај споразум сваке године на 12 месеци.

5. октобра 2019. године, током посете америчког државног секретара Мајка Помпеа Атини, стране су потписале нови споразум о сарадњи у војно-техничкој сфери. Грчки парламент је ратификовао документ 31. јануара 2020. Споразум предвиђа да ће Сједињене Државе моћи да користе готово све војне објекте у Грчкој, као и да добију приступ новим војним базама.

Рок трајања новог споразума још није одређен, али је познато да предвиђа проширење америчке поморске базе Суда беј. Ваздушна база на периферији града Ларисе је од посебног значаја за Вашингтон: тамо су 2018. привремено биле распоређене америчке офанзивне беспилотне летелице MQ-9 Reaper иавиони пете генерације F-22 Raptor. Све ће то према новом споразуму трајно остати у Грчкој. Стварање војне инфраструктуре за америчке војнике подразумева и добра улагања и нова радна места за Грчку. С друге стране, на примеру америчких војних база у Јапану и Немачкој, видимо да ће то створити одређене проблеме локалном становништву.

Након званичне посете грчког премијера МицотакисаБелој кући, министар одбране Никос Панагиотопулосје у јануару 2020. представио планове Атине за модернизацију оружја. Он је рекао да држава планира да купи 24 авиона F-35 за 3 милијарде долара, наставиће да модернизује 82 авиона F-16 до верзије F-16 Viper, а можда ће купити и ратне бродове. Укупна вредност свих ових уговора процењује се на више од 10 милијарди долара, а за Грчку, која је у тешкој економској ситуацији, ово је огроман новац. У међувремену, Немачка и Француска већ инсистирају на томе да Атина купује оружје од Европске уније, а не од Сједињених Држава, што може изазвати додатне проблеме за Грчку.

Упркос незадовољству својих најближих суседа, грчки министар одбране већ је изјавио да је питање куповине Ф-35 покренула Атина, која тако покушава дау наредним годинама постигне „ваздушну супериорност над Турском“. 

Надметање САД и Русије у Егејском и Средоземном мору

Пре мање од месец дана, 29. септембра 2020, МајкПомпео је посетио Солун и Крит, те изјавио: „Данас сам на Криту како бих ојачао једну од најјачих америчких војних веза у целој Европи. Грчку сматрамо стубом стабилности и просперитета у Источном Медитерану и веома смо поносни што подржавамо грчку владу“. Помпео је такође напоменуо да Сједињене Државе и Грчка настоје да се „одупру погубном утицају Русије у региону и огромном утицају Руске православне цркве у Грчкој“.

Иначе, поред „штетног утицаја Русије“, нови споразум САД и Грчке усмерен је против интереса Кине у Грчкој и региону.

Сједињене Државе су 2020. године већ изразиле забринутост због уласка руских војних бродова у луке на Кипру и у Грчкој, а сада Вашингтон инсистира да им се ограничи приступ. Крајњи циљ Американаца је да отежају руским војним бродовима улазак у Средоземно море, да ограниче њихову способност патролирања у његовим водама, а такође да ометају логистику руских војних контингената у Сирији. Грчка лука Александруполис је од кључне важности не само за америчку политику на Балкану: она је подједнако важна и за Русију. Чињеница је да кроз овај регион пролазе важни енергетски правци, а Александруполис има важну улогу и у погледу превоза робе, јер се налази у близини Дарданела који су под турском контролом. Тако САД желе да блокирају Дарданеле, затворе руску црноморску флоту у Црном мору и пресеку руске трговинске путеве.

1. октобра 2020. Москва је одговорила Помпеу.Портпаролка руског Министарства спољних послова Марија Захарова рекла је: „Планови Вашингтона о већем војном присуство у Источном Медитерану насбрину јер су отворено антируске природе, одражавају агресивну политику Сједињених Држава и, у принципу, не доприносе јачању мира и безбедности у овом региону“.

А шта каже Грчка?

С једне стране, грчки премијер Мицотакис је на састанку са Помпеом о недавној конфронтацији Атине и Анкаре рекао: „У наше време, када се стари непријатељи мире, као што се догодило са Израелом, УАЕ и Бахреином, на Медитерану се не смеју догађати нове претње и болесно супарништво. Задовољство ми је да приметим да господин Помпео дели наше ставове и разуме да тензије између две земље НАТО-а штете свима и да се противи једностраним акцијама које кваре сваки отворени дијалог.“

С друге стране, упркос свим Помпеовим изјавама и притисцима Сједињених Држава, Грчка не жури да прекине своје историјски добре односе са Русијом. Тако, према грчким изворима, Атина и Москва преговарају о модернизацији грчког система ПВО С-300ПМУ-1 до нивоа ПМУ-2. Захваљујући овој модернизацији, могућности грчког С-300 приближиће се потенцијалу турског С-400. А пошто су грчки С-300окренути према Криту, након модернизације покриваће чак и Родос, архипелаг Додеканез и морску зону источно од Крита.

Треба напоменути да програм модернизације С-300 не подлеже забранама и санкцијама које је НАТО увео својим чланицама 2014. године због Крима. Међутим, није познато да ли ће Грчка моћи да издвоји време за модернизацију својих С-300, или ће Американци натерати Грке да од њих купе системе ПВО Патриот. 

Деградација односа између Сједињених Држава и НАТО-а с једне и Турске с друге стране направила је од Грчке стратешког савезника Америке на Балкану и главно упориште на Средоземном мору. Несумњиво је да ће таква рокада довести до великих геополитичких промена како на Балкану, тако и на Источном Медитерану. Због зближавања са Вашингтоном Атина је већ пристала да погорша односе са Москвом и Пекингом. С друге стране, Турска је кренула у сусрет Русији.