Now Reading
Зашто Бугарска не жури да заврши „Турски ток“?

Зашто Бугарска не жури да заврши „Турски ток“?

Артјом Бузила

Бугарска се поново нашла у центру пажње у вези са „Турским током“. Руски председник Владимир Путин је 4. децембра у Сочију на конференцији за новинаре после састанка са председником Србије Александром Вучићем изјавио да Софија намерно одлаже изградњу гасовода на својој територији. Путин је истовремено нагласио да вероватно постоји спољни притисак.

На критику о кочењу изградње гасовода истог дана одговорио је бугарски премијер Бојко Борисов. Кашњење је повезано са „потребом да се поштују све процедуре ЕУ које су обавезне у таквим стварима“, рекао је он. Да би звучао убедљивије, шеф бугарске владе је позвао Путина да дође и лично се увери да Бугари брзо полажу цеви. Али прекорачио је меру, рекавши да Русију нервира чињеница што је Бугарска „веома лојалан и јак савезник ЕУ и НАТО-а“. Обратите пажњу на то да су изговорене сасвим непотребне речи које су индиректно потврдиле Путинову претпоставку о спољном притиску. Испало је као у познатој изреци: што на ум, то на друм.

Али хајде да занемаримо речи Бојка Борисова и покушамо да анализирамо ситуацију са становишта правих бугарских националних интереса.

Данас Бугарска добија значајна средства за транзит руског гаса у Турску преко гасовода, који пролази и кроз Молдавију, Украјину и Румунију.

Изградњом „Турског тока“, руски гас стиже до Анкаре без свих ових посредника и гас за Турску постаје јефтинији. Гасовод је готово спреман: у новембру ове године оба крака су напуњена горивом.

Мапа Турског тока / gazprom.ru

Бугарски наставак „Турског тока“ предвиђен је за снабдевање гасом југа и централне Европе преко Србије и Мађарске. Бугарска ће поново бити транзитна земља и добијати за то новац. Штавише, већи новац од онога који зарађује преко Трансбалканског гасовода јер километража бугарске деонице Турског тога је двоструко већа од гасовода од границе са Румунијом до Турске. Софија треба да је веома заинтересована за бржу изградњу гасовода. Зато можемо закључити да речи Владимира Путина о спољном притиску нису неосноване. Можда ћемо у будућности сазнати да ће они којима је Бугарска тако „лојалан и јак савезник“ платити одштету за изгубљен транзитни новац.
Али кашњење изградње гасовода у Бугарској се не објашњава само „обавезним за ЕУ процедурама“ (као што је Бојко Борисов покушао да објасни). Бугарска од самог почетка чини све могуће да одложи процес. Србија је, узгред, већ завршила свој део посла. Штавише, темпо изградње био је већи него приликом постављања гасовода од руске обале Црног мора до границе Турске и Бугарске. У првом случају дневно су постављали у просеку по четири километра цеви, док у Србији по пет километара. А у Србији су решавани и веома компликовани инжењерски проблеми: гасовод пролази испод корита реке на дужини од 1402 метра, што је рекорд у Европи (само је на Новом Зеланду и у САД гасовод под речним коритом веће дужине). Током изградње гасовода у Србији коришћен је метод директних цеви (гурање претходно заварене цеви кроз микротунеле). И свеједно, гасовод је завршен у рекордном року. За тридесет два дана!

А шта раде бугарски партнери?

Према првобитним плановима, изградња гасовода од 474 километра кроз Бугарску је већ требало да буде завршена. Али посао још није ни почео. Бугарска је прво кренула да гради компресорске станице. Што је, узгред, помало чудно. Па и оне су изграђене са закашњењем. Изградњом се бави конзорцијум DZZD Ferrostaal Balkangaz у који спадају немачка компанија Ferrostaal Industrieanlagen GMBH и бугарске грађевинске компаније Главболгарстрой и Главболгарстрой интернешнл. Конзорцијум је победио на тендеру због најниже понуђене цене — 196 милиона америчких долара. Од октобра гради две компресорске станице. Иначе, ово је прилично искусан извођач радова. Шта се не може рећи о компанији која ће се бавити полагањем цеви.

turkstream.info

У априлу ове године, неочекивано за све, уговор је добила мало позната саудијска компанија Arkad и опет због најниже цене — 1,1 милијарда америчких долара. Саудијци су се обавезали да ће посао завршити за 615 дана. Али о компанији довољно говори чињеница да није успела да на време обезбеди целокупан пакет пројектне документације. Зато је посао преузео Конзорцијум за развој и ширење гаса у Бугарској. Узгред, стручњаци су од почетка предвиђали победу овог конзорцијума на тендеру. Чине га немачке, италијанске и луксембуршка компанија (последња је повезана са Руском металуршком компанијом за цеви).

Али било му је несуђено да ради. Arkad није одустао и почео је да оспорава одлуку Булгартрансгаза у Комисији за заштиту конкуренције, а она је пак неочекивано за све задовољила све захтеве Саудијаца. Немачко-италијанско-луксембуршки конзорцијум жалио се Врховном управном суду. И ту се десила још једна чудна ствар, која нам даје разлог да мислимо да у целој овој причи постоје зле намере.

Конзорцијум за развој и ширење гаса у Бугарској је повукао жалбу неколико дана пре њеног разматрања у суду. Све ово указује на намерно кашњење са почетком изградње. И сада су након судског поступка дошли на ред „обавезни поступци ЕУ“, да би се на крају испоставило да неискусна саудијска компанија није у стању да заврши посао у предвиђеном року. Како да се не сетимо „Јужног тока“, чију је изградњу пореметила иста та Бугарска?

Тога се сетио и Владимир Путин у Сочију. Штавише, он је јасно наговестио да ако Бугарска настави да одлаже изградњу гасовода, Русија ће морати да тражи алтернативни пут. И неће га дуго тражити. Грчка је већ спремна да прими руски гас. Остаје само да се положе цеви по морском дну од турске до грчке обале. А градитељи већ имају искуство приликом изградње гасовода по дну Црног мора.

И да би перспективе свима постале јасне, остаје још да додамо да су ове године Сједињене Америчке Државе нагло повећале снабдевање Европе компримованим гасом.

Случајности су ипак ретка појава на овом свету.

Фото: turkstream.info

Scroll To Top