Бугарски парламент усвојио је декларацију коју је одобрила влада премијера Бојка Борисова о преговорима ЕУ са Северном Македонијом. Уколико Македонија не испуни низ услова из тог документа Бугарска ће блокирати њену европску интеграцију.

Међу условима је и захтев да у преговорима изостане име државе „Македонија“, формулација „македонски језик“, као и помињање „бугарских фашистичких окупатора“.

Од 134 посланика бугарског парламента, 129 је гласало за, четири против, а један је био уздржан.

„Бугарска подржава почетак преговора Републике Северне Македоније и Републике Албаније са Европском унијом. Али то није гаранција чланства у ЕУ, већ подстицај за убрзање реформи, јачање владавине права и добросуседске односе. Подршка европским интеграцијама не сме да штети историјским догађајима, документима и сведочењима, као ни улози личности из бугарске историје“, изјавили су у парламенту.

Поред тога, Софија инсистира на „ефикасној и хитној“ примени Споразума о пријатељству, добросуседству и сарадњи који је потписан 2017. године.

Према условима овог споразума, Скопље се позива да се „уздржи од захтева за признавање такозване македонске мањине у Бугарској, укључујући сличну делатност у међународним организацијама“. Поред тога тражи се „рехабилитација особа које су под репресијама због свог бугарског самоопредељења“. Такође, у декларацији се инсистира на стриктном поштовању тачке о службеном језику Републике Северне Македоније, коју су утврдили и ратификовали парламенти обе државе.

Софија истовремено захтева потпуну примену споразума заједничке стручне комисије о историјским и образовним питањима, увођење одговарајућих промена у наставне планове, програме и материјале, па и то да се прекине са свим непријатељским изјавама против Бугарске и „грађана Републике Северне Македоније са бугарским самоопредељењем“. Забрана такве реторике, према бугарској страни, мора се  примењивати свуда, укључујући медије, натписе на споменицима и слично, што заправо уводи цензуру на критичке коментаре упућене бугарским лидерима било које врсте. Поред тога, да би се придружила ЕУ, Северна Македонија ће морати да доведе у ред бугарска војна гробља и споменике на својој територији.

Бугарска прети да „неће дозволити да интеграцију Северне Македоније у ЕУ прати антибугарска идеологија“, да ће блокирати прву међувладину конференцију којом ће се званично отворити преговори између Македоније и ЕУ, ако Скопље не постигне „прави напредак у примени споразума са Софијом“ пре почетка ових преговора.

„Прави напредак“ Бугарска је дефинисала овако: не подржавати Македонце у Бугарској, почети са рехабилитацијом „жртава југословенског комунистичког режима, које су биле подвргнуте репресији због бугарског самоопредељења“, нови процес лустрације ради расветљавања активности бивших југословенских служби безбедности у државним структурама савремене Северне Македоније, систематско уклањање речи „бугарски фашистички окупатор“ из свих текстова на споменицима и спомен-плочама.

Следећи услови регулишу рад Заједничке историјске комисије. Тичу се личности и догађаја из „заједничке историје пре 1944. године“. Пошто Комисија утврди општи (тачније, онај који одговара Бугарској) поглед на догађаје, то ће се тумачење пренети на историјске и културне споменике. Такође би требало договорити одређене датуме за прославу заједничких догађаја и годишњица. Међутим, политички представници, представници државних институција у Северној Македонији, као и медији које финансира држава мораће да ускладе своје изјаве и коментаре са Комисијом.

Трећа група услова односи се на сам ток преговора са ЕУ. Софија захтева да се појам „македонски језик“ не појављује нигде у документима ЕУ, већ да се користи формулација „службени језик Републике Северне Македоније“. Ако се ипак појави потреба за употребом израза „македонски језик“ у документима Европске уније, тада би фразу требало означити звездицом и фуснотом како би се објаснило да је то сходно Уставу Републике Северне Македоније.