ЦИА је обелоданила део докумената о повезаности Цариградског патријарха Атинагорe са специјалним службама, преноси Друштво православне хришћанске историје Оrthodox History. Аутори чланка се позивају на документа америчке тајне службе посвећена ситуацији у Грчкој у време Другог светског рата.
Атинагора је изабран за Васељенског патријарха 1948, а од 1930. године био је архиепископ Северне и Јужне Америке.
„Одавно није тајна да су избор Атинагоре за Васељенског патријарха организовали Американци или је бар све прошло уз учешће власти САД. Није лако описати ту историју јер цеви револвера који диме још увек се држе у тајности, али ипак неке ствари постају јасне“, стоји у чланку Оrthodox History.
У једном документу агент ЦИА пише да је Васељенски патријарх радо ручао са њим и том приликом рекао да америчка обавештајна служба увек може да рачуна на његову помоћ.
Познато је такође да је 1942. грчки архиепископ желео да служи у америчкој армији, али му то нису дозволили. Кроз неколико седмица амерички агент је у писму захвалио Атинагори на сталној сарадњи грчке архиепископије са америчким тајним службама.
„Спреман сам на било које задатке и жртве у име државе коју волимо и која се бори за свеопшту слободу и правду и за сутрашњи дан“, одговорио је Атинагора у писму.
Аутори чланка такође тврде да је последњих година Атинагора био важан извор за агенте ЦИА, па и то да су Американци имали на располагању и албанског епископа Теофана Стилијана Нолија и српског Дионисија Миливојевића, америчко-канадског епископа, расколника и оснивача одметнуте Слободне српске православне цркве.
