Београд мора уложити више напора у намери да се придружи ЕУ. Србија је 2019. године ускладила своју спољну политику са Европском унијом за „само“ 60 одсто, стоји у извештају Европске комисије о проширењу за 2020. годину.

„Србија је ускладила своју спољну политику са само 60% свих одлука заједничке спољне и безбедносне политике Европске уније у 2019. години. Она мора да уложи више напора у овој области и да постепено гради своју политику у складу са заједничком спољном и безбедносном политиком ЕУ у периоду који претходи приступању“, цитира овај документ агенција ТАСС.

Европска комисија је истовремено изразила незадовољство поводом интензивних контаката Београда са Москвом и Пекингом.

„Сарадња [Србије] са Кином се интензивирала током пандемије и праћена је прокинеском и евроскептичном реториком званичних лица. Са Русијом се настављају чести контакти и посете на високом нивоу, укључујући војну сарадњу, заједничке вежбе и уговоре за набавку оружја. Србија је такође пристала да своју амбасаду у Израелу пресели у Јерусалим до јула 2021. године“, саопштили су у Бриселу.

Поред тога, Брисел и даље инсистира на што скоријој нормализацији односа са Косовом.

„Србија мора да уложи даље напоре како би олакшала постизање свеобухватног и правно обавезујућег споразума са Косовом. Овај споразум је неопходан, он не може да се одлаже, како би обе стране могле да наставе да се крећу европским путем“, каже се у извештају.

Како подсећа ТАСС, 5 од 27 земаља ЕУ не признаје суверенитет самопроглашене републике, а ако Београд призна независност Косова, проблем ће бити уклоњен. Истовремено, за Србију је ово кључни услов за европску интеграцију. 

Остале примедбе Европске комисије се не разликују од захтева који постоје и за друге земље у региону. Међу њима су спровођење демократских реформи, увођење европских стандарда у изборни и правосудни систем, заштита људских права, борба против корупције, либерализација економије, слабљење државне контроле над економском сфером, максимално отварање тржишта за ЕУ, усклађивање енергетских стандарда са европским, што подразумева и прелазак на алтернативне врсте енергије.