Србија још увек може да поврати контролу над територијама на којима је већинско становништво српско. Такво је мишљење у интервјуу за РИА „Новый день“ изразио познати руски политиколог, шеф Политичке експертске групе Константин Калачев.

Ако полазимо од тога да су главна вредност „људи истог идентитета као и ви, а не само територија“, Београд има реалне шансе да поврати косовске општине у којима живе Срби, каже политиколог.

„Срби на Косову не смеју бити таоци. Они не би требало ни да напуштају своје домове. Вратите их у Србију. Заједно са земљом. Без иједног метка“, саветује аналитичар. 

Калачев уједно сматра да је нереално вратити контролу над целом покрајином. 

„Још сто година се може говорити да је у правном смислу јасно коме припадају Косово и Метохија. Управо то сада ради Украјина у односу на Крим. Али Крим се неће вратити Украјини. Ако погледате истини у очи, ни Косово се неће вратити Србији. А разлог у оба случаја је исти — људи који живе на Криму и на Косову то не желе. Шта ћете са више од милион и по Албанаца“, пита експерт. 

Шеф Политичке експертске групе такође скреће пажњу на то да тактика чекања неће помоћи да се реши питање повратка целокупне територије Косова, јер се с временом број Срба у покрајини може смањити.

„Вучићев план разграничења је данас једини начин да се не изгуби све — и територија и људи. Руска пословица каже: боље је имати сеницу у рукама, него ждрала на небу. То је тај случај. Уз подршку Русије и Сједињених Држава може се пронаћи излаз из ћорсокака. Или можете остати пијун у туђој геополитичкој игри, маштати да ће Русија започети рат са Европом и Сједињеним Државама због Косова. Неће“, каже Калачев. 

Стране ће у сваком случају морати да се договарају и траже прихватљив компромис, наставља он. 

Експерт скреће пажњу на чињеницу да је и Русија морала нешто да жртвује због односа са суседима. Подсетио је да је Москва, позивајући се на косовски преседан, признала независност Абхазије и Јужне Осетије које су се одвојиле од Грузије, да је после референдума вратила Крим у своје границе, али и предала део своје територије Азербејџану и прецизирала границу са Кином те одустала од 337 ​​квадратних километара своје територије (острво Тарабаров, део Великог Усуријског острва у Хабаровском крају и острва Бољшој у Читинској области). 

„Због добрих односа са суседима и Русија је морала нешто да жртвује. Мало људи у Србији то зна. Као што у Србији мало људи размишља о томе колико је за Русију важно европско тржиште енергената, те она због тога и упркос геополитичком сукобу са Сједињеним Државама, цени односе са другим чланицама Северноатлантске алијансе, попут Немачке“, рекао је експерт.

По његовом мишљењу, жеља српског руководства да реши косовско питање уз посредовање других светских сила неће довести до тога да земља окрене леђа Русији, како кажу представници српске опозиције у покушају да уплаше Кремљ. 

„Српска опозиција сада преко појединих руских медија покушава да уцењује и уплаши Русију. Срби ће наводно окренути леђа Русима, а Русија ће изгубити свој политички значај у Србији пошто се реши косовско питање. Страшне приче о томе да ће Русију протерати са Балкана, о добровољном и безусловном уласку Србије у евроатлантску зону утицаја, укључујући чланство у НАТО, лично ја сматрам политичким спекулацијама“, каже Константин Калачев.

Он је скептичан и поводом тога да ће након решавања питања Косова улазак Србије у НАТО бити неизбежан. 

„Можете бити део Европе, али не и члан НАТО. Друго, у НАТО-у се одлуке доносе путем консензусa свих чланица алијансе. Да ли је НАТО-у потребно да Србија блокира одлуке војног блока, шта ће НАТО-у таква главобоља“, поставља питање руски политиколог. 

Према његовим речима, најбоље што Београд тренутно може да уради јесте да врати оно што се може вратити, а не да доводи ситуацију у региону до сукоба, чиме би били били угрожени српски манастири и цркве на КиМ. 

„Вучићев план је једина реална опција да се бар нешто врати, а затим да се изгради такав однос са Косовом да српска баштина буде заштићена као историјски споменици. Између Турака и Грка нема узајамних симпатија, али Турци чувају грчку баштину на својим обалама“, закључио је руски експерт.